Michalinos Zembylas

Michalinos Zembylas je profesor obrazovne teorije i studija kurikuluma na Otvorenom univerzitetu Kipra, kao i počasni profesor na Univerzitetu Nelson Mandela u Južnoj Africi. Trenutno obavlja funkciju nosioca Commonwealth of Learning (COL) katedre za otvoreno i učenje na daljinu za period 2023–2026. Njegova istraživanja usmerena su na ulogu emocija i afektivnosti u obrazovanju, naročito u njihovom preseku sa pitanjima socijalne pravde, dekolonizacije i političke odgovornosti. Oslanjajući se na širok spektar teorijskih tradicija — uključujući teoriju afekta, postkolonijalne i dekolonijalne studije, kao i kritičku pedagogiju — njegov rad ispituje kako emocionalne i afektivne dinamike oblikuju obrazovne prakse, politike i iskustva na duboko političke načine. Autor je ili urednik brojnih knjiga i naučnih radova. Njegove najnovije knjige uključuju Responsibility, Privileged Irresponsibility and Response-ability in Contemporary Times: Higher Education, Coloniality and Ecological Damage (koautorski sa Vivienne Bozalek) i Working with Theories of Refusal and Decolonization in Higher Education (ko-urednički sa Petrom Mikulan). Zembylas je dobitnik brojnih priznanja, uključujući Nagradu za istaknutog istraživača u oblasti društvenih i humanističkih nauka Fondacije za promociju istraživanja Kipra, kao i stipendije Univerziteta Britanske Kolumbije i Instituta za napredne studije u Stellenboschu. Od 2021. godine nalazi se među 2% najcitiranijih naučnika na svetu, prema godišnjem indeksu akademskog uticaja Univerziteta Stanford.

Aleksandar Baucal

Aleksandar Baucal je redovni profesor razvojne i obrazovne psihologije na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i gostujući profesor na Univerzitetu u Tartuu. Izabrani je član Međunarodne akademije za obrazovanje (International Academy of Education – IAE) i jedan od vodećih istraživača u oblastima učenja i razvoja, obrazovnog vrednovanja i obrazovne jednakosti.

Njegova istraživačka delatnost zasniva se na socio-kulturnom pristupu učenju i razvoju tokom celog životnog veka, sa posebnim fokusom na načine na koje obrazovni sistemi oblikuju obrazovne mogućnosti, osećaj pripadnosti i mehanizme isključenosti. Centralno mesto u njegovom radu zauzima razmatranje uloge obrazovanja u reprodukciji ili smanjenju društvenih nejednakosti, naročito kada je reč o deci i mladima iz ranjivih i marginalizovanih grupa. U svom akademskom i javnom angažmanu dosledno ukazuje na moralne, društvene i političke dimenzije obrazovnih praksi.

Paralelno sa akademskom karijerom, profesor Baucal imao je značajnu ulogu u procesima obrazovne reforme i kreiranju obrazovnih politika na nacionalnom i međunarodnom nivou. U periodu od 2001. do 2004. godine aktivno je učestvovao u reformi obrazovanja u Srbiji kao član Veća za obrazovnu reformu, Nacionalnog foruma za Obrazovanje za sve (UNESCO) i Centralne komisije za razvoj novog školskog programa zasnovanog na obrazovnim ishodima. Za doprinos reformi obrazovanja 2004. godine dobio je Nagradu grada Beograda za doprinos razvoju obrazovanja.

U periodu od 2002. do 2004. godine bio je osnivač i direktor Centra za evaluaciju, današnjeg Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji ima ključnu ulogu u sistemu nacionalnog vrednovanja i obezbeđivanja kvaliteta obrazovanja. Od 2014. do 2017. godine bio je član Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije.

Tokom svoje karijere profesor Baucal delovao je na preseku istraživanja, obrazovne prakse i javnih politika, učestvujući u brojnim projektima usmerenim na unapređenje kvaliteta, relevantnosti i pravičnosti obrazovanja. Njegov rad posvećen je integraciji znanja nastalog kroz empirijska istraživanja sa obrazovnom praksom i kreiranjem politika, sa ciljem izgradnje pravednijih i inkluzivnijih obrazovnih sistema.

Helen Haste

Helen Haste je profesorka emeritus psihologije na Univerzitetu u Batu (University of Bath), Ujedinjeno Kraljevstvo, i bila je gostujuća profesorka na Harvard Graduate School of Education u periodu od 2003. do 2018. godine. Tokom pet decenija bavila se istraživanjem razvoja moralnih, građanskih i političkih uverenja, identiteta i ponašanja mladih ljudi, uključujući obrazovne, kulturne i društvene faktore koji utiču na te procese. Takođe je proučavala kulturne aspekte odnosa nauke i društva, uključujući način na koji mladi doživljavaju nauku i tehnologiju i kako to utiče na njihove izbore studija i karijere. Jedan važan pravac njenog rada odnosi se i na ulogu roda i feminističke teorije. Njeno aktuelno istraživanje fokusirano je na narative o budućnosti i na načine na koje loše upravljamo neizvesnošću i dvosmislenošću. Njen teorijski pristup zasniva se na shvatanju odnosa kulture i pojedinca, sa posebnim naglaskom na jezik, retoriku i metaforu.

Autorka je ili urednica osam knjiga, više od 250 naučnih radova i brojnih tekstova namenjenih široj publici. Bila je ko-urednica časopisa Political Psychology od 2010. do 2015. godine i predsednica Međunarodnog društva za političku psihologiju (International Society of Political Psychology) 2002. godine. Od 2007. do 2014. bila je predsedavajuća povereništva časopisa Journal of Moral Education. Dugi niz godina (1977–2008) imala je vodeće uloge u Britanskom udruženju za unapređenje nauke (British Association for the Advancement of Science), uključujući funkcije potpredsednice i predsednice Saveta. Dobitnica je nagrada za životno delo Udruženja za moralno obrazovanje i Međunarodnog društva za političku psihologiju.

Helen Haste je imala gostujuća akademska imenovanja u Hong Kongu i na drugim kineskim univerzitetima, a bila je i gostujuća profesorka na Univerzitetu u Ekseteru. Članica je Britanske akademije društvenih nauka, Britanskog psihološkog društva i Kraljevskog društva za umetnost. Često je učestvovala u radio i televizijskim emisijama i drugim oblicima javnih medija.