POZIV ZA RADOVE:
Obrazovanje – Zajednica – Otpor

 

Škole i univerziteti postaju mesta gde se reflektuju globalne borbe: od kulturnih ratova oko nastavnih sadržaja do ekonomskih pritisaka koji radikalno menjaju uslove rada nastavnika, dostupnost obrazovanja, i samu svrhu učenja. U njima se neizbežno ukrštaju, često i međusobno suprotstavljaju interesi različitih društvenih aktera. Obrazovne institucije mogu služiti i kao instrumenti kontrole i reprodukcije postojećeg poretka – učvršćujući nejednakosti, normalizujući autoritet i ograničavajući neslaganje. Nasuprot tome, obrazovanje može biti i mesto otpora –  prostor kritičkog mišljenja, osporavanja, društvene mobilizacije i stvaranja alternativa.

Savremeno obrazovanje ima snažnu moralnu, političku i ideološku dimenziju: ono, između ostalog, teži da obrazuje aktivne građane i vešte preduzetnike, podstiče brigu o drugima i o životnoj sredini, neguje nacionalni identitet i osećaj pripadnosti. Vrednosti šire zajednice prelivaju se u obrazovni sistem, ali može važiti i obrnuto – obrazovne institucije i obrazovni akteri mogu sopstvenim, autonomnim vrednostima doprineti oblikovanju vrednosti šire zajednice. Ukoliko posmatramo obrazovne institucije kao zajednice koje poseduju izvesnu autonomiju i otpornost u odnosu na lokalnu i širu zajednicu, postavljaju se i pitanja principa na kojima ih treba graditi kao dobre zajednice.

S druge strane, savremeni društveni i obrazovni konteksti suočavaju nas sa oblicima zajedništva koji se konsoliduju kroz isključivanje, kao i sa oblicima otpora usmerenim protiv demokratskih vrednosti. Umesto da unapred pretpostavi njihov emancipatorski karakter, konferencija poziva na kritičko promišljanje brojnih pravaca i oblika koje zajednica i otpor mogu poprimiti u obrazovnim kontekstima. Time se ponovo otvara i pitanje šta obrazovanje jeste, i šta bi trebalo da bude, u postojećim društvenim uslovima.

Konferencija ima za cilj da otvori interdisciplinarnu raspravu o međuodnosima obrazovanja, zajednice i otpora. Autori su pozvani da svojim izlaganjima adresiraju sledeća, kao i druga pitanja koja smatraju relevantnim za temu konferencije:

• Koji je smisao obrazovanja u novim društvenim okolnostima?
• Na koji način obrazovanje reprodukuje ili osporava odnose moći i dominantne ideologije?
• U odnosu na šta, kada i kako obrazovanje može postati mesto i praksa otpora?
• Kako prakse unutar obrazovnih institucija doprinose transformaciji šire zajednice?
• Šta možemo naučiti iz pokreta i protesta koje su podstakli obrazovni akteri?
• Na koje načine različiti oblici demokratske participacije u obrazovanju utiču na promišljanje i izgradnju zajednice?
• Kakve pedagoške prakse neguju zajednicu, zajedništvo i osećaj pripadanja unutar obrazovnih institucija i van njih? Kako se prevazilazi otuđenost unutar obrazovnih institucija?
• Kako različiti oblici neformalnog obrazovanja u zajednici doprinose razvoju kritičke svesti, kolektivne akcije i otpora?
• S obzirom na savremene društvene okolnosti, mogu li pojmovi zajednice i otpora i dalje da funkcionišu kao obeležja progresivnih obrazovnih praksi?

Konferencija je otvorena za teorijske i empirijske doprinose, studije slučaja, kao i komparativne pristupe iz svih disciplina društvenih i humanističkih nauka.

 

Plenarni predavači:

• Prof. Michalinos Zembylas, Otvoreni Univerzitet Kipra
• Prof. Aleksandar Baucal, Univerzitet u Beogradu
• Prof. Helen Haste, Univerzitet u Batu

Pored pojedinačnih izlaganja, dobrodošli su i predlozi za panele koji se sastoje od tri do četiri rada, sa imenovanim sazivačem. Predlozi panela treba da sadrže naslov panela, sažetak panela (do 300 reči), naslove pojedinačnih izlaganja, pojedinačne sažetke svakog rada (do 300 reči), i informacije o svim učesnicima panela.

Posebno pozivamo nastavnike i prosvetne radnike da predstave školske projekte i nastavne inicijative koje oličavaju kritičku pedagogiju, demokratsko učešće, ili kreativni otpor. Ova izlaganja imaju za cilj da istaknu primere dobre prakse koji povezuju teoriju i delovanje, istraživanje i obrazovanje, zajednicu i otpor. Ohrabrujemo nastavnike da prijave izlaganja koja polaze od njihove svakodnevne prakse i iskustava, kao što su:

• školski projekti koji su povezani sa glavnim temama konferencije,
• inicijative koje podstiču demokratsko učešće učenika,
• oblici kreativnog ili tihog otpora nepravdi i birokratskim pritiscima,
• primeri kritičke pedagogije u učionici,
• načini povezivanja škole sa lokalnom zajednicom.

 

Molimo vas da predloge pošaljete putem linka za prijavu do 4. maja 2026. godine. Autori će biti obavešteni o statusu prijave do 15. Juna 2026. godine. Radovi se mogu podnositi na engleskom i srpskom jeziku. Za dodatne informacije kontaktirajte wse@ifdt.bg.ac.rs.